NAJSLUŠANIJI ONLAJN RADIO U REGIONU!

Nemanja Vidić: "Ne verujem ljudima koji vode srpski fudbal!"

Imamo stručnjake iz sveta sporta koji su pametni, školovani i pošteni. Voleo bih da igrači žele da nose dres reprezentacije, a ne da je napuštaju u najboljim godinama razočarani. Kod Fergusona sam naučio da će biti i grešaka u radu, ali ako ponavljate iste greške onda to znači da niste sposobni da budete tu gde jeste.

Glavni protagonisti takozvanog totalnog fudbala, oduvek su govorili da fudbal pripada svima, a ponajviše onima za koje je ovaj sport – strast, ljubav, vera. Retki su srpski igrači koji su ostavili snažan pečat i u najvećim svetskim klubovima, posebno u kolevci ovog sporta. Legendarni Škot ser Aleks Ferguson, postavio je temelje modernog Junajteda, a često je govorio o vrlinama svojih učenika. Među njima je bio i Srbin Nemanja Vidić, jedan od najvećih fudbalskih autoriteta na Ostrvu, najbolji defanzivac Premijer lige svih vremena. Za Užičanina, ser Aleks je često umeo da kaže: ,,Nemanja je glavom išao tamo gde mnogi drugi ne bi ni pomislili.” Prosto takav je oduvek bio, hrabar i iznad svega čestit. Zato ovaj mladi čovek, koji se prvi javno usprotivio sadašnjem fudbalskom sistemu u Srbiji, koji je sve, samo ne uspešan, često ume da kaže: „Kvalitet bez rezultata je besmislen. Rezultat bez kvaliteta je dosadan.” Punih dvanaest godina Nemanja Vidić nije dao intervju ni za jedan srpski medij. Ipak, na kraju ove za nas potpuno promašene fudbalske godine, bar što se reprezentacije Srbije tiče, odlučio je da prekine dugogodišnju tišinu, u želji da srpskom fudbalu sutra bude bolje nego što je danas.
 

Kako ocenjujete današnje stanje u našem fudbalu?

Kada govorimo o našem fudbalu nikako ne možemo da odvojimo klupski od reprezentativnog. Zato je zadatak svih nas da najpre vratimo poverenje u srpski fudbal, u Sudijsku organizaciju, u Fudbalski savez. Svi ovi loši rezultati, koji iz temelja drmaju naš najpopularniji sport, uopšte nisu slučajni. Godinama nam se dešava da loše tretiramo trenere i igrače, a fudbal zavisi od tih ljudi. Našem fudbalu danas su potrebni ljudi, učitelji, koji će da edukuju naše fudbalere. To je suština svih naših problema.


Dugo ste igrali u inostranstvu, sticali ste iskustvo od najvećih fudbalskih znalaca. Šta je potrebno našem fudbalu da konačno podigne glavu?

Potrebno je da istini pogledamo u oči. Bilo je u našem fudbalu i pre, a i sada, funkcionera koji su uspevali da naprave dobar rezultat, pa da im se posle toga izgubi svaki trag i da posle njih drugi dođe, pa na kraju svi zajedno platimo ceh. Nama su danas u fudbalu pre svega potrebni pošteni ljudi. Sposobni i odgovorni, a ne ljudi kao što ih imamo u ovom sistemu vrednosti. Neki ljudi koji danas vode klubove su samo ispostava menadžera i kriminalaca. Potrebni su nam stručni i pošteni ljudi koji će raditi u interesu srpskog fudbala.


Mnogi kažu da je baza najvažnija u sportu, posebno u fudbalu?

Činjenica je da imamo talentovane igrače, ali i dalje puno zaostajemo za ozbiljnim svetom. Često se pitam ko će razvijati naše buduće reprezentativce. Brinu me i visoke plate pojedinih igrača u našem fudbalu. Da li igrači to vraćaju ili ne, uvek ostaje sumnja. Srbija nije tako velika zemlja da može da plaća toliko visoke plate igračima.


Mnogi se posle vašeg javnog obraćanja sportskoj javnosti pitaju koji je vaš interes da tako odlučno otvarate jedan front, u fudbalu, što se neće svideti mnogima?

Moj jedini interes je da se ovaj sistem funkcionisanja promeni. Da ljudi koji trenutno vode srpski fudbal odu, jer su oličenje svega što ne valja. Mene generalno Slaviša Kokeza ne interesuje, ali on je odgovorna ličnost u srpskom fudbalu. Iskreno, smatram da je zalutao u naš fudbal. Nije u redu da on predstavlja srpski fudbal u svetu, jer nema poštovanje ni u našem, a kamoli u svetskom fudbalu. U Savez, kao našu krovnu organizaciju, doveo je ljude koji ne misle svojom glavom, koji urušavaju trenersku struku. Deljenjem licenci i davanjem ustupaka na svim nivoima urušio je srpski fudbal. Kod nas se određeni fudbalski funkcioneri uvek ujedinjuju iz interesa očuvanja fotelja, a ne za dobrobit fudbala. To smo videli i u ovom slučaju, posle mog pisma javnosti.

Ljudi koji su se javili da podrže Kokezu, po njima ,,najboljeg predsednika”, od toga imaju korist. A šta ima naš fudbal od toga? Šta bi po vama bio spas za srpski fudbal?

Da dođu čestiti i stručni ljudi, neokaljani, bez repova. Naravno, imamo takve ljude. Ja želim da budem spona a ne razdor između kvalitetnih ljudi. Dosta nam je razdora i podela.


Bili ste kapiten mnogim svetskim fudbalerima, poput Ferdinanda, Gigsa, Ronalda, Van der Sara, Runija, Skolsa, Nevila, Evre, Van Persija… Šta pričaju ti ljudi o našem fudbalu kada se sretnete?

U evropskim i svetskim fudbalskim krugovima u kojima se krećem, obično kada pričamo o srpskom fudbalu, njima je uvek prva asocijacija kriminal i korupcija. Ako hoćemo da i dalje u našem fudbalu vladaju takve vrednosti, onda takav fudbal nema nikakvu budućnost. Jedino što ima to je lični interes pojedinaca. Ako je tako, onda bolje da decu više ne šaljemo na fudbal.


Šta poručujete roditeljima čija deca treniraju fudbal?

Kao roditelj, želeo bih da se deca edukuju i razvijaju u nekom boljem sistemu vrednosti nego što je danas. Od sve dece koja prođu kroz omladinsku školu, čak njih 95 odsto ne postanu fudbaleri. Sutra će ta deca postati advokati, lekari, političari i biće deo našeg društva, a vrednosti koje im se usade kroz sport, ostaju zauvek. Zato ako im sada usadimo pogrešne vrednosti, onda se za našu budućnost loše piše. Ne samo u fudbalu već i u svim sferama. Danas kad pogledam naš fudbal, ne vidim samo problem u i oko reprezentacije. On je mnogo širi i mnogo dublji nego što možemo da pretpostavimo.


Zašto ste se usprotivili ovom fudbalskom sistemu?

Pre svega jer imam odgovornost prema ljudima, navijačima, prema trenerima, mojim kolegama. Ima poštenih i radnih ljudi u srpskom fudbalu. Ovo je moja obaveza i prema novinarima koji se iskreno bore za interes srpskog fudbala. Ako i dalje ćutimo, problemi će biti još veći.


Na koji način po vašem mišljenju treba popraviti stanje u mlađim kategorijama?

Menadžeri imaju ogroman uticaj u fudbalu, posebno u mlađim kategorijama. To treba da se menja, jer to treba da bude najzdraviji deo našeg fudbala. Ta deca će sutra biti deo našeg sistema, a fudbal kao najpopularniji sport u Srbiji ima odgovornost da postavlja neke standarde. Mi ne smemo da dozvolimo tim ljudima da imaju ogroman uticaj na razvoj naše dece. Jer sutra, ta deca stvaraju nepoverenje prema fudbalskom sistemu, nepoverenje prema reprezentaciji. Zato imamo situaciju da igrači danas više nemaju osećaj za reprezentaciju. Ako pogledamo u poslednjih pet godina, koliko je puta podmlađivana naša najbolja reprezentacija, koliko je kroz A tim prodefilovalo fudbalera, videćemo da je to ogroman broj. Voleo bih da znam taj broj. Ne smemo da se krijemo iza igrača, iza trenera. Moramo da čuvamo trenere da bi sutra stvarali igrače. Voleo bih da igrači žele da igraju za reprezentaciju, a ne da je napuštaju u najboljim godinama razočarani. To je izuzetno bitna stvar. Mi moramo da stvaramo osećaj tim igračima da će na terenu uvek igrati samo najbolji. A ne da dolazimo do toga da svako sumnja u našu reprezentaciju. Kult se stvara od mlađih kategorija, a ne u A reprezentaciji, tu treba mnogo više vremena.


Poslednji intervju ste dali pre dvanaest godina. Šta vas je navelo da se posle toliko godina ponovo oglasite?

Ovo što radim i govorim su činjenice. Svima je jasno da u ovakvom sistemu vrednosti mnogo mora da se menja, a mnogi su i petnaest i dvadeset godina u ovom fudbalskom sistemu vrednosti. Dugo sam u inostranstvu, možda imam drugačija razmišljanja, možda gledam iz nekog ugla idealizma, ali dobro znam da ovi ljudi koji su sada tu ne mogu sve ovo da sprovedu u delo. Zato su nam potrebne nove fudbalske snage, koje mogu da nas ponovo vrate na najveću scenu. Sa ovim postojećim fudbalskim kadrom nema nam boljitka.


Posle otvorenog pisma javnosti mnogi su se prepoznali?

Da to je tačno. Ti ljudi koji su se javili, brzo su se prepoznali. Ja nijednog od njih nisam naveo u tom pismu, niti sam ih napao. Jednostavno sami su se prepoznali. Iskreno, možda na neke nisam ni mislio, a javili su se. Svima nama treba da bude u interesu da bude bolje ali svesni smo da od ovih ljudi koji danas vode srpski fudbal ne može da bude bolje. I ovo je moja glavna poruka.


Imali ste priliku da tokom duge i bogate karijere učite od najboljih trenera, među njima i od Aleksa Fergusona.

Sa Aleksom sam sarađivao punih osam i po godina. U to vreme imao sam sreću da sam bio u nekom sportskom sistemu vrednosti iz kojeg sam mnogo naučio. Sistem u kome postoji poverenje, ali i odgovornost. Gde se zna sistem vrednosti. Tada su u Junajtedu uglavnom dolazili igrači od 18 do 24 godine. To vam govori o Mančesteru. Naučio sam mnogo životnih stvari. Da uvek morate da date maksimum. Da će biti i grešaka, ali ako ponavljate iste greške onda to znači da niste sposobni da budete tu gde jeste.


Da li ste spremni da prihvatite neku važnu ulogu u srpskom fudbalu?

Mislim da sam kroz ovaj razgovor poslao jasnu poruku. Moj cilj je da oni ljudi koji danas vode srpski fudbal, a dugo su i bez uspeha, što pre odu. Moji ciljevi su uvek bili veći. Treba se nadati, treba se boriti. Fudbal stalno napreduje. Moramo da znamo gde nam je mesto u fudbalu, da li smo mi nacija koja je još u razvoju, ili znamo gde sutra hoćemo da budemo. I to nije odluka moja, imamo ljude iz sveta sporta koji su stručni, školovani i pošteni. I razmena mišljenja bi sigurno pomogla. Ovo ne kaže Nemanja Vidić, ovo svi vide.

Ostavi komentar